Bensedin tablete kao aktivnu komponentu sadrže diazepam. Lek diazepam pripada grupi benzodiazepina, a glavni efekti su anksiolitički, antikonvulzivni, psihosedativni i miorelaksantni.
Bensedin se koristi kod stanja anksioznosti i insomnije (za spavanje), kod apstinencijalnog sindroma u alkoholizmu, za spazme skeletne muskulature, postizanje sedacije pre izvođenja stresnih dijagnostičkih i terapijskih intervencija, kod statusa epileptikusa i drugih konvulzivnih stanja (febrilne konvulzije, tetanus, eklampsija), za premedikaciju i uvođenje u anesteziju kod hirurških intervencija kao i za noćni strah i somnambulizam kod dece.
Protiv bolova ili za kontrakcije u osmom mesecu trudnoće ili krajem trudnoće, upotreba Bensedina mora obavezno biti odobrena od strane lekara.
Način upotrebe i doziranje
Peroralna primena diazepama kod odraslih:
- anksioznost, ekscitacija, agitacija, strah, agresivnost (2-10 mg, 2-4 puta na dan);
- apstinencijalni sindrom kod alkoholičara (10 mg, 3-4 puta dnevno tokom prvih 24 sata. Doza se zatim smanjuje na 5 mg, 3-4 puta dnevno);
- spazmi skeletne muskulature (2-10 mg, 3-4 puta dnevno).
Upotreba kod dece:
- noćni strah i somnambulizam 1-5 mg uveče, pre spavanja.
Parenteralna primena diazepama (ampule za injekcije ili infuziju) preporučuje se samo kod odraslih dok je kod dece bezbednija peroralna primena odnosno upotreba tableta.
Parenteralna primena Bensedina koristi se u stanjima kao što su:
- sedacija pre izvođenja stresogenih terapijskih procedura,
- status epileptikus i druga konvulzivna stanja,
- mišićni spazmi,
- eklampsija,
- različita ekscitatorna stanja težeg intenziteta,
- premedikacija za hirurške procedure,
- gastroskopija, ezofagoskopija, kardioverzija i manje hirurške procedure.
Neželjena dejstva
Neželjeni efekti su obično malog ili umerenog intenziteta i uglavnom reverzibilni. Najčešći neželjeni efekti su amnezija, sedacija, euforija, ataksija. U znatno manjem procentu se javljaju konfuzija, dizartrija, depresija, glavobolja, nejasan govor, tremor i vrtoglavica. Registrovani su i kardiovaskularni neželjeni efekti kao što su bradikardija, kolaps i hipotenzija.
Intravenska primena diazepama, može da dovede do iritacije i tromboflebitisa na mestu davanja, naročito ako se lek ne ubrizga tačno u venu.
Retka je pojava “paradoksalnih” neželjenih efekata kao što su ekscitiranost, anksioznost, halucinacije koji zahtevaju hitno prekidanje terapije Bensedinom.
Kontraindikacije
Preosetljivost na lek, miastenija gravis, akutni glaukom, šok, koma i akutna alkoholna intoksikacija praćena depresijom vitalnih funkcija.
Mere opreza
Bensedin treba oprezno primenjivati kod starijih osoba i teških bolesnika sa respiratornom disfunkcijom, jer postoji mogućnost razvoja respiratorne depresije i zastoja srca.
Ako se istovremeno primenjuju Bensedin i alkohol, može se desiti pojačana sedacija.
Potrebne su mere opreza kod uzimanja leka ako pacijent upravlja složenim mašinama ili vozilom.
Primena tableta može uticati na psihofizičke sposobnosti a primena injekcija zahteva zabranu upravljanja motornim vozilima i rada sa mašinama.
Diazepam ne treba davati u ranoj trudnoći, odnosno trudnicama u prvom trimestru trudnoće osim ako to nije krajnje neophodno. Primena Bensedina u toku dojenja se ne preporučuje pa se u tom slučaju obavezno morate konsultovati sa lekarom.
Zavisnost
Posledice dugotrajne upotrebe leka ogledaju se u razvoju tolerancije i zavisnosti. Posle prekida uzimanja leka javljaju se znaci apstinencijalnog sindroma kao što su anksioznost, nesanica, razdražljivost, glavobolja, mučnina, palpitacije, tremor, znojenje…
Ređe se javljaju delirijum, konfuzija, psihotična reagovanja, grčevi i epi-napadi.
Interakcije sa drugim lekovima
Neuroleptici, hipnotici, antidepresivi i analgetici pojačavaju efekte Bensedina. Ranitidin smanjuje resorpciju diazepama, a primena teofilina antagonizuje sedativne efekte Bensedina.
Istovremena primena diazepama i levodope dovodi do manje efikasnosti levodope.
Cimetidin, oralni kontraceptivi, disulfiram, fluoksetin, izonijazid, ketokonazol, metoprolol i propranolol potenciraju, a induktori mikrozomnih enzima jetre smanjuju njegov efekat.
Predoziranje
Kod slučajnog ili samoubilačkog predoziranja dolazi do depresije CNS, pospanosti, ataksije, dizartrije, stupora do kome, ali nema opasnosti od fatalnih ishoda ako uz Bensedin nije unet i neki drugi lek depresor CNS i/ili alkohol.
Lek se može izdavati samo na lekarski recept.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre primene leka obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
