Amitriptyline sadrži, kao aktivnu komponentu amitriptilin hlorid, a pomoćne materije su laktoza, mikrokristalna celuloza, glukoza, metilhidroksibenzoat, propilhidroksibenzoat, hlorovodična kiselina, voda za injekcije, čija zastupljenost varira u odnosu na pakovanje i oblik leka.
Upotreba i dejstvo
Amitriptyline je triciklični antidepresiv koji ima sedativno dejstvo. Osnovno snažno antidepresivno delovanje praćeno je otklanjanjem uznemirenosti i teskobe.
Upotrebljava se kod lečenja depresije, teskobe, noćnog mokrenja.
Kontraindikacije
Lek ne smeju da koriste pacijenti koji već upotrebljavaju inhibitore monoaminooksidaze, osobe kod kojih je u toku oporavak posle srčanog infarkta i kod bolesnika sa srčanim blokom.
Amitriptyline tablete se ne smeju koristiti u trudnoći ni tokom dojenja.
Lek se takodje ne daje pri ileusu, kao ni najmanje 48 sati pre operativnog zahvata koji zahteva opštu anesteziju.
Mere opreza
Pacijenti sa kardiovaskularnim smetnjama koji koriste amitriptilin treba da budu pod nadzorom lekara, kao i pacijenti sa hipertireozom, i oni koji koriste lekove za tiroidnu žlezdu.
Oprez je potreban i kod bolesnika s glaukomom uskog ugla, povišenim očnim pritiskom i kod osoba sa retencijom mokraće. Oprezno ga treba propisivati i bolesnicima sa epilepsijom u anamnezi.
Pošto je u pitanju triciklične antidepresiv, treba ga oprezno davati bolesnicima s oštećenom funkcijom jetre, sa hipertrofijom prostate ili sa opstipacijom.
Nije preporučljivo da je lek daje osobama sa suicidalnim namerama i maničnim bolesnicima.
Interakcije sa drugim lekovima
Kod kombinovane upotrebe amitriptilina sa drugim antidepresivima, moguće je pojačano dejstvo.
Pacijent mora biti oprezan ako uzima alkohol ili tablete za spavanje, jer njihovo dejstvo takodje može biti pojačano.
Istovremena primena amitriptilina i simpatikomimetika povećaće mogućnost pojave aritmije i hipertenzije. Mogućnost pojave aritmija biće povećana takođe uz paralelnu upotrebu antiaritmika. Atropin i antikolinergici mogu da povećaju opasnost od antikolinergičnih učinaka i ileusa.
Upozorenja
Bolesnici koji koriste ovaj lek moraju da vode računa tokom upravljanja vozilima ili rukovanjem mašinama.
Doziranje
Za ambulantne bolesnike koji boluju od depresije, uobičajena peroralna doza je od 75 do 100 mg dnevno, podeljena na tri dela uz obrok. Doza inače zavisi od reakcije pacijenta.
Kada je u pitanju bolničko lečenje, koriste se tablete u dozi od 100 do 200 mg dnevno ili injekcije od 20 do 30 mg četiri puta dnevno.
Injekcije se preporučuju kada je neophodan brz početak lečenja, a bolesnik ne može ili neće da uzima lek u vidu tableta.
Manje doze su preporučljive za adolescente i starije bolesnike. Prilagodjavanje doza i njihovo definitivno odredjivanje treba prepustiti lekaru.
Primena ovog leka se ne preporučuje za lečenje depresije kod dece koja imaju ispod 12 godina.
Za lečenje enureze kod dece, koristi se peroralna doza koju u odnosu na masu i uzrast odredjuje lekar.
Predoziranje
Medju simptomima trovanja su : pospanost, delirijum, antikolinergični učinci. U težim slučajevima javljaju se depresija disanja, konvulzije, koma, smetnje srčane funkcije, metabolička acidoza i hipotermije. Pri teškim trovanjima smrtnost je česta.
Opšte mere za lečenje predoziranja su ispiranje želuca i primena aktivnog ugljenika.
Nuspojave
Najčešće nuspojave su suva usta, pospanost, glavobolja, zamagljen vid, palpitacija, tahikardija, zatvor, urinarna retencija. Povremeno su mogući edemi i hipotenzija, a retko parkinsonizam ili žutica. Na početku terapije mogu se javiti konvulzije, smetnje srčanog ritma i ortostatska hipotenzija. Zbog nuspojava retko se prestaje sa terapijom već se uglavnom smanjuju doze.
Lek se izdaje samo na recept a treba ga čuvati na temperaturi ispod 25 stepeni, van dometa dece.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre primene leka, detaljno pročitati uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim efektima, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
